Magazin

Tag: Posao

  • Iskoristiti generacijske razlike na radnom mestu: Kako možemo dalje?

    Među brojnim problemima sa kojima se organizacije danas suočavaju, čini se da se jedan istakao, ili se nameće iznad svih drugih: generacijske razlike! U današnjim organizacijama moguće je imati do pet (5) različitih generacija koje rade zajedno na stvaranju vrednosti.

    Uvek postoji velika konfuzija oko toga kada određena generacija počinje i kada prestaje, ali evo konkretnog pregleda:

    Iako to zavisi od uređenja organizacije i koliko dugo posluje, velika većina naše populacije zaposlenih dolazi iz generacije X i Y, ali se brzo „dopunjuje“ onima koji pripadaju generaciji Z! Starije organizacije i porodične kompanije mogu imati veći broj bejbi bumera i ljudi iz tihe generacije koji su još uvek veoma aktivni! Bilo da se radi o 3, 4 ili 5 generacija koje rade zajedno, šta možemo učiniti da iskoristimo ovu priliku i umanjimo razlike?

    Dozvolite mi da počnem sa dva klјučna upozorenja za iskorišćenje svih generacija na radnom mestu:

    1. NIKADA ne pretpostavlјajte da razumete generacije i njihove razlike.  Na engleskom mi kažemo, kada nešto PRETPOSTAVLJAŠ (engl. ASSUME), praviš magarca i od sebe i od mene (ASS– U – ME)!
    2. SVAKO rešenje stvara novi problem!  Nikada ne postoji rešenje koje ne stvara neku vrstu problema i samo se morate nadati da vaše rešenje problema neće stvoriti još veći problem!

    Važna polazna tačka je kratak rezime između dve najveće grupe koje su najviše proučavane, Y i Z.  

    Generacija Y:  traže izazovan posao; žele stimulativan posao; veoma su zainteresovani za lični razvoj; vide sigurnost posla izgrađenu na veštinama koje su razvili; a naročito traže autonomiju i prijatnu radnu atmosferu.

    Generacija Z: to su mašine koje obavljaju više zadataka istovremeno; lako im može postati dosadno (jedan zadatak ih izluđuje); traže kontrolu nad svojim okruženjem; više su nezavisni nego spremni na saradnju; ne pristaju na „gluposti“; žele da njihov poslodavac bude pošten i da ih shvati ozbilјno; i više su preduzetnički nastrojeni.

    Kao što se može videti, ovo su dva veoma različita načina razmišlјanja. Naše istraživanje sa profesionalcima za lјudske resurse i vlasnicima preduzeća pokazalo je da nije neuobičajeno, na primer, da Z započne novi posao u organizaciji i ubrzo nakon toga „odustane“ jer posao ne odgovara njihovim očekivanjima!  Z žele da se povežu sa vrhovima organizacija, žele da osete da prave razliku i ako to nije slučaj u vašoj organizaciji, uradiće to negde drugde!

    Prof. Leslie T. Szamosi

    Mnogo puta kada razmatramo generacijske jazove u našim organizacijama, fokusiramo se na razlike između njih. Odličan ujedinitelj za prevazilaženje ovoga je usmeravanje na našu osnovnu organizacionu svrhu (nazovite to misijom, vizijom, itd.).  Sa organizacijske tačke gledišta, moramo ponovo osmisliti  pristup zaposlenima i talenatima, početi posmatrati generacije kao, na primer, „kulture“. Moramo da preispitamo šta organizaciju čini organizacijom i da preformulišemo način na koji razvijamo talente.  

    Neke druge ideje kako bi se iskoristile i prepremostile generacijske razlike: 

    • Integrisanje generacijskih pitanja u politiku jednakosti, raznolikosti i inkluzije (EDI / DEI) 
    • Fokus na zajedničke probleme i teme, zarad izgradnje poverenja
    • Ponovo razmotriti mogućnosti mentorstva i saradnje (npr. obrnuto mentorstvo)
    • Koristiti prilike za davanje povratne informacije unapred (feedforward), umesto davanja povratne informacije (feedback)
    • Promovisanje onih koji se trude da premoste generacijske podele.

    Živimo i radimo u zanimlјivim vremenima. U našem postpandemijskom svetu znamo da možemo da se promenimo kada je potrebno, ali nemojmo to raditi samo kada smo primorani.  Nastojte da istražite lepotu zajedničkog rada, međusobno koristite veštine, znanje i sposobnosti drugih bez obzira na generacijsku pripadnost. Imamo jedan život, jednu priliku da napravimo razliku. Uradimo to zajedno!

    MBA studenti u poseti Evropskom parlamentu tokom studijskog putovanja u Strazbur

    Siti koledž, Evropski kampus Univerziteta u Jorku, dodeljuju tri stipendije za Panevropski Egzekjutiv MBA program u Beogradu. Diplomci ovog prestižnog programa stiču dve diplome: jednu britanskog Univerziteta Jork i drugu francuskog Univerziteta u Strazburu.

    Konkurs je otvoren do 14. oktobra 2024, a više informacija možete pronaći na linku.

    Više informacija na: 011 715 69 05 ili serbia@york.citycollege.eu

    Autor teksta: Prof. Leslie T. Szamosi, direktor programa Pan-European EMBA

     

    PR: CITY College, University of York Europe Campus

    Foto: CITY College / Freepik

  • Da li mi je potreban MBA i zašto? Da li ste spremni za unapređenje svoje karijere?

    Posedujete visoko formalno obrazovanje, zaposleni ste u korporaciji i verujete da mozaiku vaše karijere nedostaje rad na veštinama upravljanja, liderstva i strateškog planiranja? 

    Jedan od ključnih koraka koji profesionalci mogu preduzeti za svoju karijeru jeste upis kvalitetnih MBA studija koji će im pružiti priliku da ovladaju praktičnim znanjima u oblasti menadžmenta, finansija, analitičkog razmišljanja, ljudskih resursa, organizacije, marketinga i uspešnog rešavanja kompleksnih poslovnih izazova.

    Pored formalnih predmeta, MBA studijski programi polaznicima pružaju mogućnost da ovladaju i “mekim” veštinama poput umeća rada u timu, efektivnosti i poslovne komunikacije i drugim dragocenih, oku ‘’nevidljivih’’ resursa znanja potrebnim za uspešno vođenje jednog biznisa.

    Sve navedeno MBA diplomce čini konkurentnim na tržištu rada, uzimajući u obzir njihovu obučenost da poslovanje jedne kompanije učine efikasnijim, menadžerske odluke što efektivnijim, a profit i rast kompanije što većim.

    O razvoju svoje karijere i kako je napravio razliku na svom profesionalnom putu, svedoči Milan Šakotić, Finansijski direktor EWE comp i istaknuti diplomac Panevropskog Executive MBA programa u Beogradu.

    Milan Šakotić

    Panevropski Executive MBA program vodi do dve prestižne MBA diplome, koje dodeljuju Univerzitet u Jorku (Ujedinjeno Kraljevstvo) i Univerzitet u Strazburu (Francuska).

    1. Kako biste opisali svoje iskustvo sa Panevropskim Executive MBA programom, kao diplomac CITY College, Evropskog kampusa Univerziteta Jork? Da možete da vratite vreme unazad, da li biste se ponovo za njega odlučili?

    Moje iskustvo sa Panevropskim MBA programom bilo je izuzetno korisno. Pohađanje u Beogradu , ali u multikulturalnom okruženju je doprinelo da program bude posebno upečatljiv. Mogućnosti za umrežavanje su neprocenjive kao i prilike za međunarodnu karijeru. Raznovrsna mreža, prilika da se nauči o različitim poslovnim praksama širom sveta, kao i kvalitet samog sistema obrazovanja je nešto što ovaj MBA program izdvaja od ostalih u regionu. Ako bih imao priliku da vratim vreme unazad, definitivno bih ponovo izabrao Panevropski MBA program bez oklevanja.

    1. Kako Vam je program pomogao u ostvarivanju ciljeva u karijeri? Kako se ona razvijala nakon MBA programa?

    Program mi je značajno pomogao da ostvarim svoje karijerne ciljeve pružajući mi relevantno znanje, veštine i snažnu poslovnu mrežu, jer se odvija u 8 različitih zemalja Jugoistočne Evrope i regiona Kavkaza. Otvorio je mogućnosti za napredovanje u karijeri i omogućio mi da preuzmem novu ulogu sa više odgovornosti i da istaknem moje liderske sposobnosti kroz razne module. Program je naročito uticao na moju karijernu putanju posle MBA studija, oblikujući strateško razmišljanje, unapređujući sposobnosti donošenja odluka i proširujući razumevanje globalne poslovne dinamike. Ovi faktori, zajedno s poslovnom mrežom koje sam uspostavio tokom programa i tokom studijskih putovanja u Britaniju, Francusku i Grčku, bili su od presudnog značaja u ostvarivanju i postizanju mojih karijernih ciljeva posle MBA studija. 

    1. Koje su po Vama najvrednije veštine i znanje koje ste stekli na programu? Kakav uticaj su imali na Vaš život sa ličnog i profesionalnog aspekta?

    Najvrednije veštine i znanje koje sam stekao iz programa bile su upravljanje timom, analitičke veštine, sposobnost donošenja odluka pod pritiskom i komunikacione veštine. Ovi elementi su imali dubok uticaj na moj lični i profesionalni život. Na ličnom nivou, postao sam organizovaniji, sposobniji da bolje prioritizujem svoje obaveze i lakše da se nosim sa stresnim situacijama. U profesionalnom smislu, ove veštine su me učinile efikasnijim liderom i timskim igračem, doprinoseći većem uspehu na poslu i unapređenom odnosu sa kolegama.

    1. Možete li istaći najvredniji aspekt Panevropskog MBA programa? Kojim delom svog MBA iskustva ste najzadovoljniji?

    Najvredniji aspekti Panevropskog Executive MBA programa su međunarodno okruženje i visokokvalitetna nastava koju sprovode istaknuti profesori sa CITY College-a, Univerziteta u Jorku, Univerziteta u Strazburu, kao i renomirani poslovni stručnjaci i profesionalci iz različitih delova sveta. U mom MBA iskustvu moram istaći mogućnost učenja i razmene ideja sa talentovanim i motivisanim pojedincima iz različitih industrija i kultura, što je obogatilo moje znanje i proširilo moje horizonte.

    1. Da li je MBA program prati trendove i zahteve savremenog poslovnog sveta? Da li kompanije trebaju razmotriti takav program za svoje zaposlene?

    Panevropski Executive MBA program se usklađuje sa najnovijim trendovima i zahtevima poslovnog sveta fokusirajući se na oblasti poput digitalne transformacije, održivosti, dinamike globalnog tržišta, finansijske analize i razvoja liderstva. Kompanije bi trebalo da uzmu u obzir MBA programe za svoje zaposlene jer ovi programi mogu unaprediti njihove veštine, znanje i strateško razmišljanje, omogućavajući im da se nose sa složenim izazovima u današnjem dinamičnom poslovnom okruženju. Osim toga, MBA program takođe pruža vredne mogućnosti za umrežavanje i platformu za kontinuirano učenje, što je ključno za podsticanje profesionalnog rasta unutar kompanije.

     

    PR: City College, University of York Europe Campus

  • Dan žena nije jedini dan za osnaživanje i poštovanje prava žena

    Dan žena nije jedini dan za osnaživanje i poštovanje prava žena

    Prema napisima medija, koje potvrđuju i poreski savetnici, sve manje poslodavaca obeležava Međunarodi dan žena 8. mart  i uručuje poklone svojim zaposlenima tim povodom. Ali, pojedina preduzeća ne samo da obeležavaju ovaj dan, već osnaživanje i prava žena integrišu u svoju poslovnu politiku, a to konkretnim primerima potvrđuju i njihovi zaposleni. 

    SDPS d.o.o, preduzeće koje zapošljava 80% osoba sa invaliditetom, kako kaže direktor Predrag Bubalo, u osnovi svoje poslovne politike ima poštovanje specifičnosti svakog zaposlenog i uloge žena u stvaranju kako poslovnog uspeha, tako i socijalne senzitivnosti kolektiva. SDPS inače posluje 9 godina, nudi širok izbor proizvoda i usluga koji imaju primenu u kancelarijskom poslovanju, trgovini, turizmu, industriji, poljoprivredi i domaćinstvu, a trenutno ima 47 zaposlenih, od kojih su 22 žene, među kojima kojima 13 ima neku vrstu invaliditeta.

    Predrag Bubalo

    “Za nas je fokus obeležavanja 8. marta na poštovanju prava svih žena, a posebno žena sa invaliditetom, majki koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost, kao i samohranih majki i onih koje  imaju decu sa smetnjama u razvoju. Dan žena ima poseban opštedruštveni značaj i cilj, a često se zaboravlja da je inicijalno vezan za radna prava i pravo glasa žena, to jest dan kada je 1908.godine oko 15 hiljada žena izašlo na ulice Njujorka zahtevajući kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa,“ kaže Bubalo, koji sa partnerima vodi preduzeće koje zbog toga što zapošljava 80% osoba sa invaliditetom spada u kategoriju preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

    Među ženama zaposlenim u SDPS d.o.o, funkciju direktora finansija obavlja Marija Marjanović, majka blizanaca od 13 godina. Ona ne spada u osobe sa invaliditetom, ali samostalno obavlja roditeljsku dužnost, a njena ćerka Teodora ima Daunov sindrom.

    “Poslednjih 25 godina sam radila uglavnom u velikim koroporacijama i finansijskim institucijama. Možda nisam imala sreće, ali moje iskusvo je da u većini preduzeća u Srbiji postoji bazično, ali ne i suštinsko razmevanje za specifičnu situaciju u kojoj se nalaze roditelji sa decom sa smetnjama u razvoju. Imam utisak da iza svega stoji strah poslodavaca, kao i većine ljudi u Srbiji, od nepoznatog i da ih to sprečava da sa razumevanjem pristupe ovoj situaciji,” objašnjava Marjanović. 

    Marija Marjanović

    Marija Marjanović dodaje da roditeljstvo u slučaju dece sa smetnjama u razvoju podrazumeva odsustvovanja koja nisu uobičajena za ostale roditelje i ne uklapaju se u šemu standardnih bolovanja i 20 dana godišnjeg odomora. Kao aktivistkinja internacionalne organizacije Best Buddies, koja je posvećena ukidanju socijalne, fizičke i ekonomske izolacije za ljude sa intelektualnim i fizičkim poteškoćama u razvoju, ona se uverila da njeno iskustvo nije usamljeno, što potvrđuje i činjenica da 80 do 90 odsto roditelja koji imaju decu sa poteškoćama upravo iz tih razloga ne radi.

    “U SDPS-u sam dobila razumevanje za moju porodičnu situaciju, slobodne dane koji se ne odobijaju od godišnjeg odmora, mogućnost da kada god je to potrebno radim od kuće, pa čak i da na posao dovedem Teodoru,” ističe Marija i naglašava da sada radi u firmi koja stavlja porodicu na prvo mesto, sa podrazumevanjem da će se posao završiti u roku i maksimalno profesionalno.

    U Srbiji inače ima oko 60 firmi koje pripadaju kategoriji preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Poslujući i sarađujući sa preduzećima iz ove kategorije druge firme mogu ostvariti uštedu u poslovanju na osnovu regulative u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom koja postoji od 2009.godine.

    “Nažalost ova praksa i zakonska mogućnost je malo promovisana u javnosti iako donosi niz benefita, pre svega uštedu i profesionalno obavljen posao. Uz to, veći broj ovakvih saradnji doprineo bi većem zapošljavanju osoba sa invaliditetom, smanjenju socijalnih izdvajanja države i predrasuda o radnoj sposobnosti osoba sa invaliditetom i unapređenju položaja osoba koje pripadaju socijalno osetljivim grupama građana,” zaključuje Bubalo. 

    Foto: SDPS